Bivši visoki predstavnici poručili da je potrebno zatvoriti OHR

Bivši visoki predstavnici u BiH Karl Bild i Volfgang Petrič u autorskom tekstu za njemački list Frankfurter Algemajne Cajtung (FAZ) komentarisali su stanje u BiH, ali i poslali poruku Evropi.

Utekstu pod nazivom „Ukinite visokog predstavnika“, Bild i Petrič iznijeli su stav zbog čega bi Kancelariju visokog predstavnika (OHR) trebalo ukinuti, ali i kako bi to trebalo uraditi.

„OHR zamišljen kao privremena, ali ostao kao trajna institucija“

Na početku autorskog teksta bivši visoki predstavnici u BiH navode da je odlazak Kristijan Šmit otvorio „mnogo više od pukog pitanja njegovog nasljednika“, već da se Evropa suočava s „neugodnom geopolitičkom realnošću“.

– Trideset godina nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina ostaje zarobljena u političkom međuprostoru. Ona je formalno suverena, ali faktički i dalje pod međunarodnim nadzorom. Institucija visokog predstavnika međunarodne zajednice jeste ad hok institucija koja je u velikoj mjeri uspješno sprovela obnovu ratom razorene zemlje. Bez američko-evropskog angažmana, u kojem su, uz Evropsku uniju kao glavnog finansijera, učestvovali i Rusija, Japan te Kanada kroz Savjet za sprovođenje mira, sprovođenje Dejtonskog sporazuma nakon 1995. godine teško bi bilo moguće – navode za Frankfurter Algemajne Cajtung.

Bild i Petrič dalje kažu kako je OHR zamišljen kao privremena institucija, a postao trajna.

– Već dugo ova civilna institucija, koja je tokom godina izgubila i uticaj i legitimitet, mnogim lokalnim političarima služi podjednako kao neprijateljska slika ili kao spasilački oslonac, oslobađajući ih time obaveze koju demokratska društva imaju da u sopstvenoj odgovornosti pronalaze održive političke kompromise – tvrde u autorskom tekstu.

Zbog toga, kako kažu, bilo bi pogrešno refleksno imenovati novog visokog predstavnika, već bi međunarodna zajednica trebalo da se zapita „da li takvim potezom zaista podstiče stabilnost i samostalnost ili samo konzervira upravljanu stagnaciju“.

– Dodatno, geopolitička situacija se iz temelja promijenila. Dok u državama Zapadnog Balkana dugotrajni put ka Briselu gubi privlačnost, međunarodni konsenzus o budućnosti Bosne odavno je narušen. Rusija godinama otvoreno odbacuje ulogu visokog predstavnika sa specijalnim ovlašćenjima i odavno se pretvorila u regionalnog remetilačkog faktora – ističu u ovom tekstu.

Međutim, kako dalje pišu bivši visoki predstavnici u BiH, sada je primjetna promjena i stava Sjedinjenih Američkih Država.

FOTO: SAMIR JORDAMOVIC/ANADOLIJA

– Sada se, međutim, i u Vašingtonu nazire izrazito transakcijski pristup Balkanu. Nedavna posjeta poslovno veoma aktivnog Trampovog sina glavnom gradu Republika Srpska mora se posmatrati kao pokušaj uspostavljanja još jednog sumnjivog poslovnog odnosa. Slični procesi već se odvijaju u Srbiji i Albaniji, uz očigledno zanemarivanje evropskih pravila i zakona. U takvim okolnostima nasljednik odlazećeg visokog predstavnika teško bi imao veći legitimitet od svojih prethodnika – naveli su Bild i Petrič.

„Evropi potreban novi strateški pristup u BiH“

Zbog toga je za njih, kako ističu, ključno pitanje koje reforme Bosnu i Hercegovinu približavaju Evropskoj uniji, a ne ko je nasljednik Šmita.

– Jer nije spojivo da BiH i dalje, bez izgleda na puni suverenitet i sopstvenu odgovornost, ostane pod produženim oblikom međunarodnog upravljanja, a istovremeno treba da kroči putem ka Evropskoj uniji. Na osnovu temeljne analize tridesetogodišnjeg procesa izgradnje države, Evropi je zato potreban strateški novi početak u BiH – navodi se.

Bild i Petrič smatraju da bi taj novi početak trebalo da bude zasnovan na dva elementa.

– S jedne strane na korekciji disfunkcionalnog sistema vlasti, a s druge na okončanju međunarodnog posebnog nadzora. Ova reformska agenda pritom mora biti usko povezana s postepenim približavanjem evropskim strukturama. Ne radi se o radikalnom preuređenju dejtonskog sistema, nego o realističnim prilagođavanjima: odavno su potrebne efikasnije strukture odlučivanja, jasnije nadležnosti i ograničavanje trajnih mogućnosti blokade – piše u ovom tekstu.

Navode i da se gašenje OHR-a mora usko vezati uz pristupanje BiH članstvu u Evropskoj uniji.

– Uslovi koje Šmit i njegovi prethodnici godinama bezuspješno zahtijevaju, poput pitanja državne imovine, mogli bi biti prebačeni u odgovarajuća poglavlja pristupnog ugovora. Time bi se beskonačna rasprava o tome pripada li BiH uopšte Evropi konačno nedvosmisleno okončala – istakli su.

Na kraju su se bivši visoki predstavnici u BiH osvrnuli i na to kako bi trebalo da izgleda budućnost Bosne i Hercegovine nakon OHR-a.

– Ugrađena u vjerodostojnu evropsku perspektivu, država Bosna i Hercegovina tako bi postala dio dinamičnog političkog projekta. Bio bi to prelaz s međunarodnog nadzora na evropsku integraciju. Povlačenje Kristijana Šmita zato predstavlja dugo očekivanu priliku da se međunarodna politika prema Bosni i Hercegovini iz temelja promišlja evropski. Bosni i Hercegovini nije potrebna beskonačno produžena međunarodna uprava. Ono što zemlji treba jeste vjerodostojna evropska budućnost – napisali su Karl Bild i Volfgang Petrič za FAZ.