Iako je priča o eventualnoj reformi OHR-a tek počela, Bošnjaci u prvim izjavama grčevito brane njihovu poziciju, dok s druge strane u Republici Srpskoj tvrde da je OHR remetilački faktor i da bi svima bilo bolje da ode iz Bosne i Hercegovine.
Naime, u Sarajevu je juče počelo dvodnevno zasjedanje Savjeta za provođenje mira (PIC), a spekuliše se da bi na dnevnom redu moglo biti i pitanje budućnosti OHR-a. Zvanično, najavljeno je da će na sjednici PIC-a biti riječi o “trenutnoj situaciji u BiH”, ipak, već danima, u javnosti se navodi da su evropske zemlje već počele da razgovaraju na temu reforme OHR-a.
Navodno, na stolu su tri opcije, i to zatvaranje, izmještanje ili smanjenje ovlaštenja, a sa konačnim prijedlogom trebalo bi da izađe Francuska, s tim da se osim Bošnjaka i Amerika protivi bilo kakvom redefinisanju Kancelarije OHR-a.
Očekivano, Bošnjaci u svemu ovome vide i uticaj Rusije, pokušavajući da na taj način “preplaše” Evropu, koja je, kako se ranije moglo čuti, shvatila da sa OHR-om BiH ne može ići naprijed.
U prilog tome govore i nezvanične informacije da Delegacija EU u BiH i nije u najboljim odnosima sa Kancelarijom OHR-a.
“Obavio sam veliki broj razgovora sa ministrima vanjskih poslova Evropske unije prije svega i upozorio da se niko ne igra tim procesom, jer smanjenje ovlasti OHR-a je nešto što, siguran sam, svoju kreaciju ima u nekim moskovskim kancelarijama. Svim silama treba zaštititi OHR, visokog predstavnika i bonske ovlasti, koje se koriste da se procesi deblokiraju i smetaju onima koji imaju secesionističke ili neke druge planove”, rekao je Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH.
Konakoviću je podrška stigla i od Nermina Nikšića, predsjednika SDP-a i premijera FBiH, koji je takođe rekao da slabljenje OHR-a zagovara Rusija te da je to “dovoljno jak alarm i dokaz da se u takvu avanturu ne treba upuštati”.
“Nažalost, pojedine članice EU, uključujući neke od oslonaca ove organizacije, pokazuju neodlučnost. Pojedine, navodno, pokazuju i spremnost da same iniciraju određeno ograničenje Dejtonom zagarantovanih i Bonskom konferencijom PIC-a potvrđenih ovlaštenja. Jedan takav sastanak je, prema mojim informacijama, održan u Briselu, ali u startu nije polučio željeni rezultat”, rekao je Nikšić.
Upravo na tom sastanku u Briselu navodno je tema bila OHR i bonska ovlaštenja, koja sve više predstavljaju prepreku dogovoru u Bosni i Hercegovini. Posljednje korištenje bonskih ovlaštenja i nametanje izmjena Izbornog zakona od strane OHR-a u BiH je prouzrokovalo političku krizu čiji se kraj ne nazire.
Za razliku od Bošnjaka koji brane poziciju OHR-a, u Republici Srpskoj kažu da je OHR remetilački faktor koji pravi brojne probleme i intervencije koje negativno utiču na opstanak BiH, i da ga zbog toga treba ukinuti.
“OHR je narastao na više stotina službenika, što je značajan aparat koji je sebe morao da hrani, izmišlja poslove, nameće rješenja, kao i probleme, da bi mogao da opstane”, rekao je nedavno Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, dodajući da su intervencije OHR-a u Izborni zakon BiH bacile deceniju unazad.
I Nenad Stevandić, predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske, rekao je da je realno očekivati smanjenje ovlaštenja OHR-a u BiH te da velika zasluga za to pripada institucijama Republike Srpske.
“Republika Srpska je o tome upoznala kompletnu svjetsku i političku javnost, bez obzira na to što nisu pokazivali simpatije prema nama, jer postoji stereotip okrivljivanja Srba za sve. Do svijesti svih njih je doprla argumentacija iz Republike Srpske”, rekao je Stevandić, a prenijela agencija Srna.