Dakić: NATO integracije izgledaju benigno u odnosu na EU

Dejtonski mirovni sporazum jedini je temelj koji garantuje opstanak Bosne i Hercegovine i do danas nije ponuđena nijedna ozbiljna alternativa koja bi uspješnije riješila bilo koje pitanje u BiH, ocijenio je profesor međunarodnog prava Dragan Dakić. Kako je rekao, Dejtonska konstrukcija pokazala se sposobnom da pomiri suštinske protivrječnosti između unitarizma i zahtjeva za samostalnošću.

„Problem Dejtona nisu ni slovo niti njegov duh, već njegovo nesprovođenje i protivpravno mijenjanje“, naveo je Dakić u intervjuu za „Glas“. Prema njegovim riječima, proglašavanje Dejtona mrtvim ili nepoželjnim znači prihvatanje i ozakonjenje pravnog nasilja koje je nad njim vršeno.

On je upozorio da bi odustajanje od Dejtona značilo i odustajanje od ugovorene, pravne BiH. „Ako se odustane od Dejtona, odustaje se i od pravne BiH, a faktičko stanje ostaje jedina osnova njenog unutrašnjeg uređenja“, rekao je Dakić.

Profesor međunarodnog prava početkom mjeseca učestvovao je kao panelista na okruglom stolu „30 godina nakon Dejtona: Mir, izazovi i perspektive“, održanom u Parizu u organizaciji Predstavništva Republike Srpske u Francuskoj. Kako je naveo, skupu je prisustvovalo oko 200 učesnika iz diplomatskih, naučnih, političkih i društvenih krugova.

„Pokazano je koliko je kontinuitet važan“, rekao je Dakić, ističući ulogu diplomatskog djelovanja Republike Srpske u Francuskoj. Dodao je da je upravo kontinuitet ključan i za razumijevanje procesa izmjena Dejtonskog sporazuma tokom njegove implementacije.

Govoreći o prvoj deceniji nakon Dejtona, Dakić je naveo da su je obilježile modifikacije zasnovane na sili. „Radilo se o kombinaciji fizičko-vojne sile međunarodnih snaga i najgrubljeg intervencionizma visokog predstavnika“, rekao je on.

Prema njegovim riječima, u drugoj deceniji primijenjeni su sofisticiraniji, ali i dalje nedopušteni oblici prinude, posebno kroz proces evropskih integracija. Kao prelomni trenutak naveo je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine.

„Kulminacija je Briselski sporazum za BiH iz 2022. godine, kojim su se članovi Predsjedništva BiH i lideri parlamentarnih stranaka obavezali na sprovođenje 14 prioriteta EU, čime se suštinski mijenja Dejton“, rekao je Dakić.

On je ukazao i na aktivizam Ustavnog suda BiH u pravcu revizije Dejtona. „Treća decenija implementacije završena je kvalitativno novim oblikom prinudne izmjene sporazuma, a to je putem krivičnog sudstva“, naveo je Dakić.

Posebno je izdvojio odluku Ustavnog suda BiH iz 2023. godine, kojom su Kristijanu Šmitu dodijeljena zakonodavna ovlašćenja. „Time je izmijenjena ugovorena podjela vlasti i uvedena nova zakonodavna instanca na nivou BiH, iako Šmit nije imenovan od strane Savjeta bezbjednosti UN“, rekao je on.

Prema njegovim riječima, Ustav Republike Srpske je time de fakto sveden na nivo podzakonskog akta. „Danas se krivično odgovara zbog vršenja Ustava RS ako se ocijeni da to nije u skladu sa zakonom BiH“, istakao je Dakić.

Na pitanje o najvećoj prijetnji Dejtonskom sporazumu, Dakić je rekao da su to evropske integracije. „Spisak od 14 prioriteta Evropske komisije sadržinski je nespojiv sa Dejtonom“, rekao je on, dodajući da Briselski sporazum predstavlja efikasan instrument rekonfiguracije dejtonske BiH.

U tom kontekstu, kako je naveo, NATO integracije djeluju benignije. „Danas je drastično narušen princip podjele vlasti u BiH, što podsjeća na stanje iz 1991. godine“, rekao je Dakić.

Govoreći o različitim tumačenjima Dejtonskog sporazuma, Dakić je naveo da ona proizlaze iz trajnog sudara istorijskih divergentnosti. „Težište pitanja nije u tome šta piše, već kako se čita“, rekao je on.

Komentarišući ulogu visokog predstavnika, Dakić je rekao da Republika Srpska pravi grešku izjednačavajući ranije visoke predstavnike sa Kristijanom Šmitom. „Time se zanemaruje pitanje koje jeste rješivo u korist pitanja koje nije“, naveo je Dakić.

Govoreći o međunarodnom pravu, Dakić je rekao da ono normira samoodrživu realnost. „Republika Srpska je 1995. bila potvrđena kao takva realnost i kao takva je normirana Dejtonskim sporazumom“, rekao je on.

Osvrćući se na geopolitičke promjene, Dakić je naveo da je multilateralizam suspendovan, a unilateralizam u usponu. „Srpska se ne treba orijentisati prema globalnim, već prema regionalnim kretanjima“, rekao je on.

Dakić je potvrdio da je pravni posao na izradi novog Ustava Republike Srpske završen. „Dalje je sve stvar političke odluke“, rekao je on.

Govoreći o inicijativama za formiranje trećeg entiteta, Dakić je rekao da se zahtjevi hrvatske strane moraju uzeti u obzir. „Ako bi to poboljšalo standard građana i kapacitete u BiH, nema razloga za negativan stav“, rekao je Dakić, uz upozorenje da bi svođenje Republike Srpske na status federalne jedinice dugoročno značilo odustajanje od autonomije.