EU pred izborom: Ukrajina ili iluzija sigurnosti

Sljedeći višegodišnji finansijski okvir Evropske unije uključuje do 100 milijardi evra tokom šest godina za podršku Ukrajini. Ovo je ozbiljna obaveza. Ali potrebna je iskrenost: sama po sebi nije dovoljna, piše Pina Picierno, zastupnica u Evropskom parlamentu.

Kontekst se brzo mijenja. Ako SAD smanji svoju vojnu i finansijsku pomoć, Evropa će se suočiti s odlučujućim trenutkom. Moraće odabrati hoće li preuzeti odgovornost za vlastitu sigurnost ili će nastaviti živjeti u iluziji da će neko drugi intervenisati kako bi zaštitio evropski demokratski model.

Sukob Rusije protiv Ukrajine direktan je napad na evropski sigurnosni poredak, međunarodno pravo i načelo da se granice ne mogu mijenjati silom. Ukrajina ne brani samo sebe; ona brani evropske granice, slobodu svojih građana i ideju liberalne demokratije.

Ipak, dok Kijev i dalje pruža otpor pod ogromnim pritiskom, Evropa ostaje zarobljena u stanju hitne situacije. EU se još uvijek oslanja na vanredne pakete finansiranja, fragmentisane instrumente – poput makrofinansijske pomoći koja se mobilizuje na godišnjem nivou, instrumenta za Ukrajinu i drugih evropskih budžetskih zajmova – te garancija za podršku kreditiranju od finansijskih institucija, uključujući Evropsku investicionu banku i Evropsku banku za obnovu i razvoj.

I, što je najvažnije, donošenje odluka je presporo. Ovaj pristup više nije održiv.

Potreban je strukturni pomak – od kratkoročnog upravljanja krizama do dugoročne strateške odgovornosti, uključujući i postavljanje podrške Ukrajini kao strukturnog stuba evropske odbrambene unije koju je predložila Evropska komisija u sljedećem VFO-u.

Oklijevanje koraka naprijed
Novi VFO uključuje pozitivne korake. Nudi višegodišnju podršku Ukrajini, integriše odbranu i sigurnost čineći ih ključnim, trajnim investicionim prioritetom EU – uglavnom putem novog Evropskog fonda za konkurentnost koji posvećuje veliki, stabilan budžet odbrambenim, sigurnosnim i svemirskim sposobnostima. Takođe povećava zajedničke alate poput Instrumenta za povezivanje Evrope za vojnu mobilnost i infrastrukturu dvojne namjene te usklađuje istraživačke programe kako bi podržao tehnologije relevantne za odbranu.

Sveukupno, prelazi se s fragmentisanog, ad hok finansiranja na koordinisano finansiranje zajedničkih sposobnosti, infrastrukture i industrijskih kapaciteta na nivou EU-a. Međutim, VFO-u još uvijek nedostaje strateška vizija koja u potpunosti odražava današnju geopolitičku stvarnost.

Evropa već troši ogromne svote na odbranu, ali neučinkovito i nekoherentno. Dvadeset sedam različitih sistema, preklapajući industrijski kapaciteti, slabi i fragmentisani lanci snabdijevanja. Države članice EU-a upravljaju s najmanje 17 različitih vrsta borbenih tenkova i 20 modela borbenih aviona, dok SAD koristi samo nekoliko. To podstiče istraživanje i razvoj, nabavku, održavanje, obuku i troškove rezervnih dijelova, što znači da Evropa plaća više po jedinici za manju interoperabilnost.

EU je potrebna istinska odbrambena industrijska politika: zajednička nabavka, stvarna interoperabilnost, koordinisana ulaganja u kritične tehnologije i jača evropska industrijska baza.

Iznad svega, nedostaje politička hrabrost. Ne može se tražiti od Ukrajine da nastavi borbu dok je EU paralizovana nacionalnim vetom. Ne može se govoriti o strateškoj autonomiji bez dodjele potrebnih resursa. Ne može se tvrditi da se brane evropske vrijednosti ako ih nisu spremni podržati konkretnim djelovanjem.

Podrška Ukrajini mora postati temeljni stub evropske sigurnosne strategije – a ne sporedna budžetska linija o kojoj se raspravlja iz godine u godinu. To zahtijeva neizbježne izbore: ponovno razmatranje prioriteta potrošnje, prevladavanje jednoglasnosti u ključnim sigurnosnim odlukama i opremanje EU trajnim i vjerodostojnim finansijskim instrumentima.

Oblikovanje evropske budućnosti
Kredibilitet Evrope je na kocki. Ako EU ne stane iza Ukrajine, šalje opasan signal – Moskvi i svakom akteru koji je spreman testirati evropsku odlučnost. Takav ishod bi izazvao dalju agresiju, veću nestabilnost i ponovne pokušaje prisile.

Ova se rasprava često predstavlja kao rasprava o solidarnosti, ali se takođe odnosi na sposobnost EU da djeluje kao politički i sigurnosni akter u neprijateljskijem i manje predvidljivom svijetu. Neuspjeh bi ugrozio cijeli evropski projekat.

Ovo je trenutak istine za Evropu, prenosi “TheParliamentMagazine”.