Evropa u završnoj fazi digitalnog evra
Evropska unija ulazi u završnu fazu stvaranja digitalnog evra, elektronske zamjene za gotovinu kojom želi prekinuti potpunu zavisnost od američkih platnih sistema. Probni rad počinje 2027, a sve firme u evrozoni moraće da ga prihvataju do 2029, piše Klix.
Odbor za ekonomska pitanja Evropskog parlamenta izglasao je podršku uvođenju, projektu koji je predložila Evropska centralna banka. Riječ je o besplatnoj i opšteprihvaćenoj opciji plaćanja za građane i kompanije u evrozoni, elektronskoj alternativi fizičkom novcu, piše poslovni list Forčun.
Probno testiranje od 12 mjeseci zakazano je za drugu polovinu 2027. Učestvovaće 36 velikih finansijskih kompanija, uključujući Dojče bank, Revolut, Adjen i Unikredit. Plan je da do 2029. sve trgovine i onlajn biznisi u evrozoni zakonski moraju prihvatati digitalni evro.
Povod je zavisnost od američkih finansijskih mreža. Gotovo polovinu, 47 odsto, vrijednosti kartičnih plaćanja u evrozoni obrađuju Viza i Masterkard, dok 15 od 21 države evrozone uopšte nema vlastiti nacionalni digitalni sistem. „Sistemi plaćanja nisu neutralni, oni su instrumenti moći. Imali smo mnogo opomena zbog naše zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država. Sada smo se potpuno probudili“, izjavio je francuski europarlamentarac Žil Boaje.
Rizik je izraženiji pod administracijom Donalda Trampa, koja se u vanjskoj politici snažno oslanja na finansijske sankcije. Evropski političari strahuju od prekida pristupa američkim mrežama. Gotovina, jedini oblik novca koji ECB u potpunosti kontroliše, polako nestaje iz svakodnevne upotrebe, a privatne digitalne valute, takozvani steblkoini, preuzimaju tržište.
Za trgovce i kompanije prednost je ukidanje visokih naknada bankama i kartičnim kućama, uz trenutno prebacivanje novca na račun. Veliki lanci godinama upozoravaju na rast naknada Vize i Masterkarda. Digitalni evro trebalo bi da ujedini rascjepkano tržište, na kojem dominiraju lokalni sistemi koji ne funkcionišu izvan matičnih država, poput iDEAL-a u Holandiji ili Blika u Poljskoj. Dvije strukturne prednosti su obavezno prihvatanje u svim trgovinama od 2029. i obavezna distribucija preko svih banaka.
ECB procjenjuje da će uvođenje evropske banke koštati između četiri i šest milijardi evra, od 7,8 do 11,7 milijardi KM, u četiri godine. Izgradnja sistema koštaće ECB 1,3 milijarde evra, 2,54 milijarde KM, uz godišnje održavanje od 300 miliona evra, 587 miliona KM. Banke strahuju od gubitka depozita ako građani prebacuju novac sa štednih računa u digitalne novčanike, i od toga da će troškove prebaciti na trgovce novim naknadama.
Analitičari upozoravaju na neuspjehe sličnih projekata, poput Kariba ili Nigerije, i na slabu komunikaciju, jer zvaničnici koriste pojmove poput „strateške autonomije“. Pojedine banke već razvijaju novčanik Vero, sa desetinama miliona korisnika, pa se postavlja pitanje da li Evropa pravi dva rješenja. Dok je Evropi trebalo šest godina do testiranja, SAD su odustale od digitalnog dolara i okrenule se privatnim digitalnim valutama, sa stotinama milijardi dolara transakcija. Zbog toga mnogi zaključuju da je digitalni evro dobar odgovor na dominaciju američkih kartica, ali da u 2029. stiže kasno na tržište kojim već vladaju novi oblici privatnog digitalnog novca, piše Forčun.
