Mijenja li EU pristup dijalogu: ZSO ponovo u fokusu Brisela

Najava da bi Evropska unija mogla kroz dijalog Beograda i Prištine da potraži, kako su naveli, praktična rješenja za formiranje zajednice srpskih opština (ZSO) otvorila je pitanje novog pristupa Brisela tom procesu.

To je pomenuo i bivši ambasador Evropske unije u Prištini Aivo Orav u oproštajnom intervjuu za srpske medije i naglasio da se sa formiranjem ZSO ne može beskonačno čekati.

Predsjednica Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić istakla je da, kolika je odgovornost Prištine što do sada nije formirana zajednica srpskih opština, tolika je i odgovornost onih koji posreduju u dijalogu.

Berlinski sporazum

“Kako sam ja shvatila, Priština hoće da izbegne nekakve formalne blokade, a to je da se Nacrt statuta ne da Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti, da se možda fazno uključe, obrazovanje, zdravstvo, pitanje samog lokala i tako dalje. Znači, jednostavno da deo po deo uđe u nešto što se zove zajednica srpskih opština, kako to oni gledaju. U suštini, to tako generalno ne može. Mi znamo koje su obaveze”, rekla je ona.

Istakla je da je ZSO dio Briselskog sporazuma.

“Ona je deo jednog sporazuma koji se zove Briselski sporazum i ona ima tačno utvrđene nadležnosti. Ona je potpuna i samostalna i kao takva treba da ima svoje nadležnosti i svoju težinu i izvršna ovlašćenja”, objasnila je ona.

Dodala je da je zajednica srpskih opština ono što Aljbin Kurti, premijer privremenih prištinskih institucija, sve vrijeme izbjegava.

“On beži od zajednice srpskih opština. Kad god ima problem sa Evropskom unijom, on kaže: ‘Da, mi tražimo ZSO, ali kakvu’. On traži upravo onu, i sad se vraćam na ovaj Ahtisarijev plan, gde se kaže: ‘Daje se nekakva zajednica manjinskim zajednicama koje mogu da reše svoje probleme kroz nju.’ Ali to je MVO. To nije ono što se 19. aprila potpisalo u Briselu 2013. godine i to nije ono što čini sva izvršna ovlašćenja koja ona ima”, istakla je Nikolićeva.

Osvrnula se i na to kako bi ZSO trebalo da izgleda.

ZSO vraćen za sto

“Zajednica srpskih opština bi trebalo da ima svog predsednika, da ima svoju skupštinu, to je 10 opština sa našom većinom dole i tako dalje, i da ima izvršna ovlašćenja. Pod tom zajednicom bi obrazovanje i zdravstvo bilo deo te Zajednice srpskih opština i jasno je definisano u Nacrtu statuta da naše institucije potpadaju pod budžet Republike Srbije i imaju nesmetano finansiranje”, rekla je Nikolićeva.

Istakla je da je veoma bitno da se o zajednici srpskih opština govori ponovo u Briselu i da je vraćena za sto u punom kapacitetu.

Programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Aleksandar Rapajić iznio je svoje viđenje toga što je Evropska unija pokrenula pitanje formiranja zajednice srpskih opština.

“Mislim da se Evropskoj uniji žuri, ali Evropskoj uniji se ne žuri da reši problem srpske zajednice na Kosovu ili da poboljša život srpske zajednice na Kosovu. Evropskoj uniji se žuri da reši odnose Beograda i Prištine da bi uvela Prištinu u procese evropskih integracija i da generalno ceo zapadni Balkan malo više približi Evropskoj uniji. Ideja Evropske unije nije da treba da reši problem srpske zajednice, već samo jedna birokratska pobeda”, kazao je Rapajić.

Dodao je da, s druge strane, Kurti i njegova vlada nemaju nikakvu želju da krenu u proces formiranja zajednice srpskih opština.

“To je glavna politika Aljbina Kurtija još od početka, kad je bio u opoziciji, da on ne želi nikakvu zajednicu niti nikakav specijalni status za Srbe”, kazao je on.

Dodao je da, naprotiv, želi da što više pogorša situaciju i život srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Upozorio je da je pritisak na srpsku zajednicu veliki u posljednje četiri godine, prenosi Euronews.

“Zajednica srpskih opština treba da zaštiti srpsku zajednicu, da se ne dešava ovo što trenutno vlada Aljbina Kurtija radi srpskoj zajednici, a to je jedan institucionalni pritisak, pritisak kroz navodno sprovođenje zakona, pritisak kroz neke administrativne mere”, rekao je  Rapajić.