Može li se Banjaluci ponoviti scenario poplava iz 2014: Šta kažu nadležni?
Katastrofalne poplave koje su u maju 2014. godine zadesile Republiku Srpsku, te pričinile enormnu štetu, ne samo u materijalnom nego i ljudskom smislu, nerijetko otvaraju pitanje da li je Srpska spremna da se nečemu sličnom suprotstavi ukoliko eventualno dođe do toga.
Nadležni u Banjaluci, koju prije dvanaest godina takođe nije zaobišla jedna od najvećih nepogoda u novijoj istoriji, uvjeravaju da je sistem zaštite od poplava u najvećem gradu u Republici Srpskoj značajno unaprijeđen.
Babić: Gotovo nemoguće da se ponovi 2014.
Iz Odsjeka za poslove civilne zaštite i profesionalne teritorijalno vatrogasno-spasilačke jedinice grada Banjaluka poručuju i da je zahvaljujući tehnološkom napretku i preventivnim mjerama gotovo nemoguće da se ponovi scenario iz 2014. godine.
“Ta godina je bila učiteljica svega onoga što je rađeno u proteklih 12 godina, a urađeno je stvarno mnogo”, rekao je Dragan Babić, šef Odsjeka.
Pojašnjava da je sada uspostavljen napredan sistem monitoringa vodostaja, koji omogućava kontinuirano praćenje rijeka u Banjaluci i blagovremeno reagovanje.
“Mi kompletnu rijeku Vrbas i Vrbanju možemo da pratimo i upravo iz tog razloga imamo podatke kojima možemo da se rukovodimo”, kazao je Babić u podcastu za Srnu.
Kako je dalje pojasnio veliki napredak ostvaren je i u koordinaciji sa Hidroelektranom “Bočac” na Vrbasu, koja, kako je rekao, sada ima precizne podatke o dotocima i može pravovremeno da reaguje.
“Upravo iz razloga što oni sa tim svim najavama i praćenjem dotoka vode u hidrocentralu izvršavaju preventivne aktivnosti, odnosno ispuštanje vode iz jezera. Kontrolisanim upravljanjem akumulacijom sprečava se nagli porast vodostaja. Vidjeli smo i prošle godine da Vrbas nije dostigao više od 600 centimetara, a bila je ogromna količina vode”, rekao je Babić za Srnu, dodaojući da takve tehnologije praćenja vodostaja nisu postojale 2014. godine.Telefonom upozoriti stanovništvo na moguće nepogode
Jedan od projekata na kojem će se insistirati u narednom periodu za Grad Banjaluku je sistem ranog upozoravanja stanovništva na prirodne nepogode po uzoru na zemlje Evropske unije (EU).
“Naš cilj je da napravimo projekat, prema kojem bi stanovništvo telefonom dobilo upozorenje da će se desiti neka vremenska nepogoda. Takav sistem omogućiće pravovremenu reakciju građana i dodatno smanjiti rizike od prirodnih nepogoda”, pojasnio je Babić.
Problem klizišta
A dok se situacija u vezi sa vodostajima pažljivo prati, nadležni upozoravaju na drugi problem, a to su klizišta, tačnije reaktiviranje postojećih klizišta zbog padavina kakve smo imali u prethodnih desetak dana.
“Na području Banjaluke već je evidentirano više takvih lokacija koje će biti predmet dodatnih analiza. Ovdje su važne i preventivne aktivnosti, u prethodnom periodu sistematski su čišćeni manji vodotokovi i kanalizaciona mreža. Sve kritične tačke u Banjaluci što se tiče toga smo riješili”, rekao je Babić.
Istakao je da je planirana i nabavka nove specijalizovane mehanizacije kada je riječ o čišćenju snijega, što bi omogućilo efikasnije održavanje saobraćajnica u višim predjelima Banjaluke.
Šteta nakon poplava 2014. bila 67,4 miliona KM
Inače, ukupna šteta na objektima fizičkih i pravnih lica, uključujući infrastrukturu i klizišta, tokom poplava od 16. do 26. maja 2014. u Banjaluci iznosila je 67.416.742 KM. Ukupna šteta na ličnoj svojini građana procijenjena je na 21.551.100 KM, a procjenom štete tada je obuhvaćeno 2.170 domaćinstava sa 6.143 člana domaćinstva.
Šteta na 2.241 stambenoj jedinici u svojini građana procijenjena je na 10,6 miliona KM, šteta na namještaju i drugim predmetima u domaćinstivma iznosila 7,1 milion KM, a ostala šteta u svojini građana (zemljište, oprema, stočni fond) je bila 3,7 miliona KM.
Što se tiče privrednih subjekata, šteta je utvrđena kod njih 293 i procijenjena je na 40.012.540 KM.
Na komunalnoj infrastrukturi procijenjena je šteta od 4,7 miliona KM, dok je šteta prouzrokovana klizištima na 47 lokacija na individualnim stambenim objektima u vlasništu fizičkih lica 1,1 milion maraka.
Sporne štete kod privrednih subjekata, koje nisu unesene u bazu podataka, iznose 4,5 miliona KM.
