Novi austrijski plan za Balkan: U EU bi se ulazilo „stepenicu po stepenicu“
Austrija predlaže da zemlje Zapadnog Balkana više ne čekaju punopravno članstvo u Evropskoj uniji da bi osjetile njegove koristi. Svaki konkretan reformski korak mogao bi im postepeno otvarati dijelove evropskog jedinstvenog tržišta, javljaju Nezavisne.
Pristup je predstavila austrijska ministarka spoljnih i evropskih poslova Beate Majnl-Rajzinger, na sastanku ministara spoljnih poslova Berlinskog procesa u Crnoj Gori, 1. oktobra. Ideja, nazvana „Stufenbeitritt“, odnosno pristupanje korak po korak, treba da promijeni dosadašnji princip po kojem kandidati najveći dio koristi dobijaju tek kad završe cijeli proces. Beč želi drugačiji model: sprovedene reforme i napredak u pojedinim oblastima pratili bi konkretne pogodnosti još prije punopravnog članstva.
„Sa svakim završenim pregovaračkim poglavljem trebalo bi da se otvori dio jedinstvenog tržišta, korak po korak do punopravnog članstva“, objasnila je Majnl-Rajzinger. Time bi, kaže, proces postao mjerljiviji i predvidljiviji i za kandidate i za Uniju. Plan ne znači odustajanje od punopravnog članstva, ono ostaje krajnji cilj, ali bi dio koristi stizao ranije. Zauzvrat se, kako je saopštilo austrijsko Ministarstvo spoljnih poslova, očekuju reforme i jačanje vladavine prava.
Prijedlog ne staje na trgovini. Postepeno uključivanje moglo bi obuhvatiti uklanjanje trgovinskih prepreka, energetiku, transport, mobilnost mladih i digitalno jedinstveno tržište. Kao primjer Beč navodi Crnu Goru, koja je od oktobra 2025. dio SEPA prostora, čime su olakšana prekogranična plaćanja građana i kompanija. Naredni korak koji se pominje jeste smanjenje, odnosno ukidanje troškova rominga. Ideja je da takve pogodnosti više ne budu izuzetak, nego pravilo tokom pristupanja.
Za BiH bi to moglo biti posebno značajno: zemlja ima status kandidata, ali još nije otvorila pristupne pregovore. Austrija duže zagovara postepenu i sektorsku integraciju BiH i regiona. Majnl-Rajzinger je početkom septembra, poslije sastanka sa ministrom spoljnih poslova BiH Elmedinom Konakovićem u Beču, poručila da konkretan reformski napredak treba da donosi i konkretan napredak prema EU. Kandidat koji ispuni evropska pravila u jednom sektoru dobio bi pristup odgovarajućem dijelu jedinstvenog tržišta prije punog članstva, pa građani i privreda ne bi čekali kraj višegodišnjeg procesa da osjete dio ekonomskih efekata.
Beč prijedlog ne predstavlja samo kao ekonomsku inicijativu. Ministarka proširenje naziva jednim od najvažnijih geostrateških instrumenata Unije i upozorava da dugo čekanje ostavlja prostor drugim silama. „Ako zemlje kandidate ostavimo da predugo čekaju, ne treba da se čudimo kada drugi uđu u taj prostor sa svojim pravilima, novcem i uticajem“, poručila je. Približavanje Zapadnog Balkana, po austrijskom ministarstvu, važno je i zbog bezbjednosti, zaštite kritične infrastrukture i otpornosti država u vrijeme rastućih geopolitičkih tenzija.
Austrija je među zemljama koje su značajno profitirale od velikog proširenja 2004. Prema podacima koje je iznijela Majnl-Rajzinger, austrijski izvoz u države koje su tada postale članice utrostručio se i premašio 30 milijardi evra godišnje, a stvoreno je više od 130.000 dodatnih radnih mjesta. Danas je među deset najvećih stranih investitora u svih šest ekonomija Zapadnog Balkana, pa Beč smatra da bi naredno proširenje koristilo i regionu i sadašnjim članicama.
Prijedlog nije zamjena za članstvo niti model u kojem bi Balkan trajno ostao u „drugoj ligi“. Put bi bio podijeljen na vidljive etape: država sprovede reforme i ispuni pravila u jednoj oblasti, a zauzvrat dobije pristup odgovarajućem dijelu tržišta. Austrija tvrdi da ideja već ima podršku u EU. Majnl-Rajzinger je još u septembru navela da su sektorsku integraciju preuzele Njemačka i Francuska, a Beč je ranije o tome pripremio zajednički dokument sa Češkom, Slovačkom, Italijom i Slovenijom.
