Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

Ipak nema dovoljno poslova sa većim zaradama, što je jedan od razloga zbog kojih naši radnici odlaze u inostranstvo.

Italijanska kompanija „Geoks” otvorila je pogone u Vranju pre pet godina, kada je Srbija bila destinacija koja se promovisala kao država jeftine radne snage. Danas se priča o tome da ova firma napušta našu zemlju, a kako budu rasle prosečne plate i minimalna zarada, Srbija će biti u novom problemu, tvrdi premijerka Ana Brnabić, jer će se „radno intenzivne investicije seliti ka državama sa nižim platama i jeftinijom radnom snagom”.

Da li je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg i „Geoks” planira da se povuče, pitanje je na koje se još ne zna odgovor, a dotad ostaje i nedoumica oko toga da li u stvari Srbija postaje zemlja skupe radne snage zbog koje će u budućnosti sve više da gubi investitore.

Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, smatra da u našoj državi i dalje ima mesta za kompanije koje traže jeftinu radnu snagu ako se pogleda nepovoljna obrazovna struktura građana na birou rada, gde veliki deo čine ljudi sa srednjom školom.

– Oni mogu za dva-tri dana da prođu kroz obuke za neke poslove, kao na primer u „Juri”. Onda je, po definiciji, tu i zarada niska. Isto tako, za neke poslove u Srbiji (građevinarstvo, manuelni radovi u poljoprivredi) sada dolaze radnici iz drugih zemalja, a to su poslovi koji su tipično nisko plaćeni. Ovo ipak nije rezultat samo činjenice da domaća radna snaga zahteva veću platu (mada je delom i to slučaj), već i toga da u ovom domenu postoji zakonska i rupa u oblasti kontrole inspektorata za rad. Jer, povoljnost angažovanja ovakvih radnika zasnovana je na kršenju njihovih prava, od velikog broja časova rada do neispunjavanja obaveza iz standardnog ugovora o radu – napominje Jakobi.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u maju iznosila je 65.025 dinara, ali je istina da većina zaposlenih zarađuje osetno manje na šta često upozoravaju sindikati. Podsećaju da je u Srbiji oko 350.000 zaposlenih na minimalcu, a trećina zaradi do 35.000 dinara.

Isto tako, na sajtu Razvojne agencije Srbije, koju je osnovala vlada, može se naći brošura pod nazivom „Zašto investirati u Srbiji” gde je naglašeno da je u našoj zemlji stopa nezaposlenosti 9,9 odsto, u čijoj strukturi sa 59,3 procenta učestvuju oni sa srednjoškolskim obrazovanjem.

Shodno tome, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje želi da se predstavlja kao država u kojoj postoji radna snaga, spremna da obavlja posao za niske zarade, kako bi se motivisali strani ulagači.

Sindikati smatraju da je to potpuno pogrešna investiciona politika, a i predstavnici vlasti sve manje to apostrofiraju.

Ipak, u ovoj brošuri navedeno je da je prosečna bruto plata u našoj zemlji 706 evra što je, kada se poredi sa državama centralne i istočne Evrope, koje predstavljaju konkurente u privlačenju stranih investicija, veoma nisko. U Rumuniji, recimo, prosečna bruto zarada iznosi 1.067 evra, u Mađarskoj 1.149, u Poljskoj 1.163, dok je u Češkoj 1.346 evra, piše u brošuri.

Ako, međutim, u Srbiji ima sve manje jeftine radne snage, da li onda imamo takvu strukturu privrede koja nudi kompleksne poslove i više zarade?

– Takvih poslova očito ima, jer je primećeno da sada privlačimo inostrana ulaganja sa nešto višim stepenom tehnološke složenosti. Takođe, u upravljačkom delu tih kompanija ima više kadra iz Srbije što pokazuje da se pojavio prostor za angažovanje radne snage iz naše zemlje i na višim pozicijama koje nose i bolju zaradu, a ne samo na prostim poslovima u proizvodnji – napominje Jakobi.

Dodaje, da takvih poslova ipak nema dovoljno što je jedan od razloga zbog kojeg građani, sada već iz velikog broja zanimanja, i svih godišta, napuštaju Srbiju da bi radili u drugim državama.

– U našoj zemlji sve veći broj mladih počinje da obavlja posao za poslodavce preko interneta, bilo preko platformi ili kroz individualne ugovore. To pokazuje između ostalog da Srbija i dalje nema dovoljno poslova na kojima bi zaposlila stručnu, pre svega, mladu radnu snagu. Oni onda tragaju za poslodavcima van Srbije, ne napuštajući zemlju. Uz to, i dalje postoji problem poreskog tereta oporezivanja ovih prihoda i pitanje regulisanja radnih prava, gde se uprkos obećanju vlade da će ovaj problem biti rešen, ništa nije dogodilo – podseća Jakobi.