Svaki peti stanovnik Republike Srpske nikad nije koristio računar

Svaki peti stanovnik Republike Srpske, starosti između 16 i 74 godine, nikad u životu nije koristio računar, konkretno 20,6 odsto.

Pokazuje ovo istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija koje je za 2025. godinu sproveo Zavod za statistiku Republike Srpske, a u kojem se može naći dosta interesantnih podataka.

Tako se navodi i da 60,8 odsto građana koristi računar svakodnevno.

Pojedini nikad nisu koristili ni internet

Ali, za razliku od petine građana koji praktično nikad nisu ni upalili računar, svega 3,8 odsto stanovnika Srpske izjasnilo se da nikad nije koristilo ni internet.

S druge strane, 87,1 odsto građana pristupa internetu više puta u toku dana.

A iako možda na prvu ovo djeluje kao nevjerovatno, građani sa kojima smo razgovarali potvrđuju navedeno, pogotovo u dijelu koji se odnosi na upotrebu računara.

Tako naš sagovornik iz Banjaluke Jovan A. kaže da njegovi roditelji, koji imaju 65, odnosno 63 godine, zaista nikad nisu ni upalili računar, a kamoli ga koristili.

“Moji roditelji generalno slabo koriste nove tehnologije. Imaju problem i sa pametnim telefonima, otac zna da koristi određene stvari, a majka ne zna čak ni poruku da pošalje osim da nazove i da se javi kad je neko zove. Jednostavno, kaže da joj to nije potrebno i, iskreno, to mi i ne smeta toliko, to je njihov izbor”, kaže Jovan A. za “Nezavisne novine”.

Mirjana K. (64) iz Teslića priča da računar koristi posljednjih nekoliko godina, ali da joj pristup internetu služi samo za gledanje filmova, vijesti, kao i za društvene mreže.

“To mi je neki vid razonode jer se mogu preko računara informisati o svemu, tu je sve dostupno. Iako je to na samom početku bilo novo za mene, brzo sam se navikla i naučila kako sve funkcioniše. No, s obzirom na to da živimo na selu, brojne komšije ne znaju ni koristiti računar, tj. nisu imali priliku da nauče”, ističe Mirjana K. za “Nezavisne”.

Vasić: Problem prilikom korištenja interneta

Ove činjenice za struku su dokaz da je u savremenom društvu došlo do promjene strukture digitalne uključenosti.

Sociolog Vladimir Vasić navodi da internet danas više nije vezan prvenstveno za računar, već za pametni telefon kao dominantan uređaj svakodnevne komunikacije i informisanja. “To znači da formalna računarska pismenost više nije jedini uslov za pristup digitalnom prostoru”, pojašnjava Vasić.

S druge strane, podaci da 20,6 odsto građana nikad nije koristilo računar, a da svega 3,8 odsto nije koristilo internet, prema njegovom mišljenju otkrivaju postojanje tzv. funkcionalnog digitalnog jaza.

“To je situacija u kojoj veliki dio stanovništva jeste prisutan na internetu, ali bez razvijenih digitalnih kompetencija potrebnih za obrazovanje, profesionalni razvoj i punu društvenu participaciju. Drugim riječima, riječ je o prelasku iz faze problema pristupa internetu u fazu problema kvaliteta njegovog korištenja. Ovakvi podaci ne govore samo o tehnologiji, nego i o širim društvenim razlikama između generacija, obrazovnih nivoa i tipova naselja, te predstavljaju važan indikator transformacije savremenog društva ka mobilno-posredovanom digitalnom okruženju”, istakao je Vasić za “Nezavisne novine”.

Pristup internetu ima 94,3 odsto domaćinstava

Kada je u pitanju ostatak istraživanja, izdvojićemo još nekoliko značajnih informacija.

Pristup internetu u 2025. godini posjeduje 94,3 odsto domaćinstava u Republici Srpskoj.

Zanimljivo je da su sve manje razlike između posjedovanja interneta u gradskom i području koje to nije, a o tome govori podatak da internet priključak u domaćinstvima koja nisu gradska posjeduje 92,8 odsto građana.

Za šta građani najviše koriste internet?

Istraživanje pokazuje da su navike internet korisnika ostale nepromijenjene.

Tako se internet najčešće koristi za slanje onlajn poruka, u čak 99,5 odsto slučajeva, zatim slijedi telefoniranje (Skype, Messenger, WhatsApp, Zoom…) 99,4 odsto, a onda slijedi čitanje onlajn novina – 83,7 odsto.

Građani koriste internet za društvene mreže 71 odsto. Više od polovine korisnika interneta, njih 54,2 odsto, u prošloj godini ga je koristilo za naručivanje robe i onlajn usluge.