Trećina finansijske imovine evrozone u gotovini i bankama
Evropska centralna banka povećala je u septembru ključne kamatne stope, a njeni podaci pokazuju da domaćinstva evrozone drže gotovo 10 biliona evra u gotovini i niskoprinosnim bankarskim depozitima.
Oko 80 odsto domaćinstava nema akcije niti druge tržišne finansijske instrumente, što otvara pitanje kako tu štednju snažnije usmjeriti prema investicijama.
Privreda evrozone pokazuje veću otpornost nego što se očekivalo, ali je inflacija ponovo pod pritiskom zbog energenata. Veliki dio finansijske imovine domaćinstava ostaje u gotovini i depozitima.
ECB je 10. septembra povećao sve tri ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Od 16. septembra depozitna stopa iznosi 2,50 odsto, stopa na glavne operacije refinansiranja 2,65 odsto, a marginalna kreditna stopa 2,90 odsto.
U novim projekcijama predviđena je prosječna inflacija od 3,0 odsto u 2026, 2,5 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. Rast se očekuje 0,9 odsto ove godine, 1,4 odsto u 2027. i 1,5 odsto u 2028.
Odluku je obrazložio inflatornim pritiscima povezanim s ratom na Bliskom istoku i energijom. Pretpostavke o cijenama gasa i struje značajno su povećane: za treći kvartal 2026. cijena gasa bila je oko 20 odsto viša nego u junskim projekcijama, a električne energije oko 50 odsto.
Viši troškovi energije povećavaju troškove kompanija, proizvodnje i transporta, pa se mogu preliti na cijene roba i usluga. ECB nastoji da inflaciju vrati prema cilju od dva odsto u srednjem roku, a sljedeće poteze ne najavljuje unaprijed.
Analiza od 15. septembra pokazuje da je gotovo 10 biliona evra u gotovini i niskoprinosnim depozitima približno trećina finansijske imovine domaćinstava evrozone. Oko 80 odsto ne posjeduje akcije niti druge tržišne instrumente.
Domaćinstva evrozone u prosjeku drže oko trećine finansijske imovine u depozitima, u SAD oko 11 odsto. Među najbogatijih 20 odsto domaćinstava u SAD više od 65 odsto posjeduje akcije, obveznice ili fondove, u evrozoni manje od 45 odsto.
Razlika se ne objašnjava samo količinom novca, već i investicionim navikama, dostupnošću proizvoda i penzionim sistemima.
Štednja usmjerena prema tržištima kapitala može finansirati inovacije, produktivnost i dugoročni rast. ECB ne poziva građane da novac iz depozita prebace u akcije, već želi da razumije zašto je učešće na tržištu kapitala nisko.
Više kamate mogu donijeti veće prinose štedišama, zavisno od toga koliko banke prenesu na klijente, a krediti mogu poskupjeti. Pitanje više nije samo koliko Evropljani štede, već gdje završava njihov novac, prenose Nezavisne.
