Turska ažurirala krizne planove zbog mogućeg američkog napada na Iran

Turska je revidirala planove za vanredne situacije u slučaju moguće vojne kampanje protiv Irana koju bi predvodile Sjedinjene Američke Države, a među razmatranim opcijama je i ulazak na iransku teritoriju kako bi se sprečio masovni priliv izbeglica.

Ove pripreme dolaze u trenutku kada je NATO preusmerio operacije vazdušnog nadzora, koje se sprovode iz Turske, sa Rusije na Iran.

Napredni radarski avioni E-3A AWACS Alijanse, koji deluju iz centralnoanatolijskog grada Konje, godinama su nadzirali obe zemlje. Međutim, učestalost letova usmerenih ka Iranu značajno je povećana poslednjih nedelja, naveli su izvori koji su, zbog osetljivosti bezbednosnog pitanja, tražili anonimnost.

Prema navodima Bloomberga, Turska se aktivno priprema za mogući američki napad na Iran, za koji zvaničnici veruju da bi mogao biti osmišljen s ciljem da se Teheran primora na ustupke u vezi sa nuklearnim programom, uz mogućnost šire vojne kampanje ukoliko diplomatija ne uspe. Ankara je, kako navode izvori, pozvala i Vašington i Teheran da ne eskaliraju tenzije.

Pripreme se odvijaju u vreme kada su Sjedinjene Američke Države rasporedile značajne vojne kapacitete širom Bliskog istoka, uključujući dva nosača aviona i borbene letelice. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da „razmatra“ ograničene napade na Iran, dok američki i iranski diplomati pokušavaju da postignu novi nuklearni sporazum. Tramp je naznačio da želi da dogovor bude finalizovan do početka marta.

Treća glavna mlazna baza u Konji služi kao NATO-ova prednja operativna baza za AWACS avione još od 1983. godine i jedna je od tri takve baze koje održava Savezova vazdušna snaga za rano upozoravanje i kontrolu.

Avioni E-3A mogu da otkriju i prate letelice na udaljenosti od više stotina kilometara, što ovu bazu čini strateški izuzetno važnim sredstvom za nadzor vazdušnog prostora širom šireg Bliskog istoka, bez napuštanja turskog ili međunarodnog vazdušnog prostora.

Ključna zabrinutost Turske jeste mogućnost masovnog priliva izbeglica, navodi Bloomberg. Zvaničnici u Ankari strahuju da bi sukob sa Iranom mogao pokrenuti talas raseljenih lica, posebno avganistanskih i pakistanskih državljana koji trenutno borave u Iranu, ka turskoj granici.

Turska već prima gotovo tri miliona sirijskih izbeglica, što je posledica građanskog rata u toj zemlji i što je izvršilo snažan pritisak na javne službe, postavši osetljivo pitanje u unutrašnjoj politici. Vlasti smatraju da bi novi talas dolazaka iz Irana dodatno opteretio ekonomiju, koja se već suočava sa visokom inflacijom i usporenim rastom.

Granica između Turske i Irana, duga oko 560 kilometara, dugo je jedan od najaktivnijih koridora neregularnih migracija u regionu. Avganistanski, pakistanski i iranski državljani redovno pokušavaju njen prelazak.

Turska je uložila značajna sredstva u infrastrukturu granične bezbednosti duž te linije, uključujući betonski zid, bodljikavu žicu, nadzorne tornjeve i višeslojni sistem vojnih, žandarmerijskih i policijskih patrola.

Izvori za Bloomberg navode da su ažurirani planovi za vanredne situacije usmereni na pripremu za moguće masovno raseljavanje u slučaju velikog sukoba. Opcije obuhvataju uspostavljanje izbegličkih kampova u blizini granice, ali i mogućnost ulaska na iransku teritoriju radi sprečavanja prelaska raseljenih osoba u Tursku, pri čemu bi se ta opcija razmatrala samo u slučaju vakuuma vlasti u Teheranu.

Ideja o formiranju tampon-zone na iranskoj strani granice dobija sve veću podršku unutar turske vlade.

Ministarstvo spoljnih poslova Turske nedavno je, na zatvorenoj sednici parlamenta, informisalo poslanike o onome što je opisano kao skup faznih planova za vanredne situacije. Zvaničnici su nagovestili spremnost da preduzmu vanredne mere kako bi se izbeglo ponavljanje politike otvorenih vrata prema izbeglicama koja je usledila nakon izbijanja sirijskog građanskog rata.

Iskustvo Turske sa raseljavanjem Sirijaca suštinski je promenilo njen pristup migrantskim krizama. Vlada je 2012. godine pokušala da ograniči broj sirijskih izbeglica na 100.000, ali je taj cilj ubrzo premašen, jer je u narednim godinama broj pridošlih premašio tri miliona.