Zbog lošeg upravljanja BiH sve teže povlači evropski novac
Bosna i Hercegovina sve teže apsorbuje sredstva iz EU. Najveći problem su administrativni kapaciteti da iskoristi grantove i ostale pogodnosti evropskog finansiranja, proizlazi iz zvaničnih dokumenata Unije koje su analizirale Nezavisne.
Problemi s realizacijom ne odnose se samo na Plan rasta i 300 miliona evra koje BiH može da izgubi, već na strukturalni problem povlačenja sredstava na gotovo svim nivoima vlasti.
U izvještaju o projektima iz perioda 2014–2020. ocjene su bile relativno pozitivne. „Kada je riječ o rezultatima, IPA projekti bili su djelotvorni i efikasni, iako je bilo problema u njihovom sprovođenju zbog rada izvođača, sporih procedura javnih nabavki, ispunjavanja uslova ili postizanja saglasnosti među svim zainteresovanim stranama. Održivost je u cjelini pozitivno ocijenjena, jer je veliki dio pomoći povezan s tehničkim dijelovima pravne tekovine EU i stoga će biti dio dugoročne političke agende zemlje“, navedeno je.
Prvi ozbiljniji problemi javili su se u narednom periodu. Delegacija EU je 2022. upozorila da bi to moglo dugoročno smanjiti kapacitet apsorpcije.
„Nedostatak efikasnog mehanizma koordinacije utiče i na programiranje i na efikasno sprovođenje IPA pomoći. Problemi u programiranju i sprovođenju IPA pomoći postaće još izraženiji u okviru IPA III. Ukoliko vlasti BiH ne budu sposobne da pripreme relevantne i dovoljno razrađene projektne prijedloge, to će značajno uticati na sredstva namijenjena BiH“, upozorili su tada, pišu Nezavisne.
Osnovni razlog pogoršanja jeste što je EU od IPA III promijenila metodologiju: umjesto fiksne sume po zemlji, sve se takmiče za ista sredstva i dobijaju ih one s najboljim projektima. Tu je kulminirao problem s Planom rasta – BiH je izgubila sto miliona evra i u opasnosti je da izgubi još 300 miliona jer druge zemlje nude bolje projekte i bolje su pripremljene. Time postaje nekonkurentna za dio od šest milijardi evra namijenjenih regionu, od čega su značajna sredstva grantovi.
Veći dio mandata postojeće strukture na nivou BiH prošao je bez jasne parlamentarne većine, što je ubrzalo problem, ali je on, prema upozorenju iz 2022, počeo još ranije, za vrijeme Savjeta ministara na čijem je čelu bio Zoran Tegeltija.
U rezoluciji iz prošle godine Evropski parlament izrazio je žaljenje što je BiH smanjila količinu novca koju povlači iz EU.
„Izražavamo žaljenje što održivo poboljšanje i napredak u ovoj oblasti dodatno ometaju struktura upravljanja i nedostatak strategija na nivou cijele zemlje u svim oblastima i na svim nivoima; pozivamo na što skorije imenovanje koordinatora za IPA III i na bolje korištenje sredstava IPA III u BiH, uključujući lokalni i regionalni nivo; pozivamo na jačanje kapaciteta lokalnih i regionalnih vlasti za sprovođenje socio-ekonomskih reformi i upravljanje projektima koji se sufinansiraju sredstvima EU, kako bi se povećalo korištenje dostupnih sredstava i smanjile regionalne nejednakosti.“
