AI kompanije uzdrmale tržište
Svjetska tržišta novu sedmicu počinju oprezno. Azijske berze jutros, 14. septembra, bilježe različita kretanja, ali snažan pad tehnoloških kompanija, rast cijene nafte i očekivanje odluke američke centralne banke drže investitore na oprezu, pišu Nezavisne.
Posebno su pogođene kompanije povezane s vještačkom inteligencijom. Akcije japanskog SoftBank Groupa, jednog od ključnih investitora u OpenAI, pale su više od 10 odsto. Pritisak se proširio i na proizvođače čipova, a američki berzanski fjučersi takođe su u minusu pred početak trgovanja na Wall Streetu.
Japanski Nikkei 225 jutros je bio u padu, a južnokorejski Kospi izgubio je oko 2,5 odsto. Prema jutarnjim podacima AP-a, Kospi je pao 2,5 odsto, na 6.739,68 bodova, a Nikkei 225 oko 0,8 odsto, na 63.474,58 bodova.
Situacija je bila nešto bolja u Kini. Hongkonški Hang Seng porastao je oko 0,3 odsto, na 24.886,81 bod, dok je Shanghai Composite bio u plusu oko 0,2 odsto.
SoftBank je u jednom trenutku gubio više od 10 odsto, nakon što su tokom vikenda čelnici vodećih kompanija za vještačku inteligenciju otvorili pitanje usporavanja razvoja najnaprednijih AI sistema zbog bezbjednosnih rizika. Financial Times navodi da je SoftBank tokom trgovanja gubio čak 13 odsto, Kospi oko 2,8 odsto, a Nikkei oko jedan odsto.
Akcije južnokorejskog proizvođača memorijskih čipova SK Hynix pale su više od pet odsto, a japanska Kioxia izgubila je oko šest odsto.
Nervoza među investitorima pojačana je nakon što je izvršni direktor Anthropica Dario Amodei pozvao vodeće AI kompanije na koordinaciju kako bi se bolje kontrolisali tempo razvoja i mogući rizici naprednih sistema. Njegov stav podržali su izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman i Ilon Mask.
Reakcija tržišta bila je posebno vidljiva kod kompanija koje su posljednjih godina snažno profitirale od ogromnih ulaganja u infrastrukturu za vještačku inteligenciju. Fjučersi na Nasdaq 100 jutros su ukazivali na pad od oko 1,3 odsto.
Cijene nafte jutros su porasle više od tri odsto zbog novih strahovanja za snabdijevanje s Bliskog istoka, nakon zatvaranja važnog saudijskog naftovoda. Cijena Brent nafte dostigla je oko 108 dolara po barelu, što je ogroman skok u odnosu na približno 72 dolara prije najnovije eskalacije sukoba s Iranom.
Rast nafte dodatno komplikuje situaciju na finansijskim tržištima jer povećava rizik od novog jačanja inflacije. Američke desetogodišnje državne obveznice jutros su donosile prinos od približno pet odsto. Investitori čekaju sastanak američkih Federalnih rezervi, a sve više se računa s mogućnošću novog povećanja kamatnih stopa.
Skuplja energija može ponovo podstaći inflaciju upravo u trenutku kada tržišta pokušavaju da procijene koliko će dugo kamatne stope ostati visoke. Ove sedmice odluke o monetarnoj politici očekuju se i od Banke Engleske i Banke Japana.
Glavne evropske berze u vrijeme jutarnjeg presjeka još nisu počele redovno trgovanje, pa će tek nakon otvaranja biti jasnije koliko će se negativno raspoloženje iz Azije prenijeti na Frankfurt, Pariz i London. Smjer prije otvaranja određuju pad tehnološkog i AI sektora, nafta iznad 100 dolara i očekivanja u vezi s novim potezima centralnih banaka.
Wall Street je u petak uspio da prekine čet
