Vlada Crne Gore je odustala od novog modela produženja programa ekonomskog državljanstva.
Vlada u tehničkom mandatu Dritana Abazovića odustala je od novog modela produženja programa ekonomskog državljanstva, prema kojem bi novac od projekta bio usmeren isključivo za vraćanje kineskog kredita za auto-put, saznaje Pobjeda.
Razlog je, prema izvorima, to što su premijer i ministri u kontaktima sa najvišim predstavnicima Evropske komisije jasno upozoreni da je takav model, po uzoru na Maltu, apsolutno neprihvatljiv i da bi imao negativne posledice po proces evropskih integracija.
Evropska unija je tužila Maltu zbog modela “zlatnog pasoša”. Komisija je saopštila da smatra da šema koja omogućava efektivnu kupovinu Maltežana, a time i državljanstva EU kroz definisana plaćanja ili ulaganja, predstavlja kršenje prava Evropske unije. Kontroverzni projekat je zvanično završen 31. decembra, ali u javnosti, Briselu i Vašingtonu postoji sumnja o iskrenosti takve najave, zbog velikog broja prijava.
“Dobili smo upozorenje da ni taj predlog nije prihvatljiv, tako da nema ničega što liči na prethodni model. Nema mesta za inovativne modele zbog protivljenja EK”, rekao je za Pobjedu visoki izvor iz vlasti.
Po novom modelu, koji su odbili Brisel, Vlada, premijer i Ministarstvo finansija, prodaja tzv. zlatnih pasoša pretrpeli bi promene u smislu prelivanja novca na jedan žiro račun, a prikupljena sredstva bi, kako tvrde, bila usmerena kineskoj Eksim banci.
Pobjeda je ranije objavila da Abazovićeva vlada u tehničkom mandatu planira da u narednih nekoliko meseci dodeli još stotine počasnih državljana, iako je taj sporni projekat završen 31. decembra 2022. godine.
“Procedura je spora. Sve prijave koje su dostavljene su u obradi”, rekao je izvor Pobjedi.
Osnov za dodelu je to što projekat nije poništen već završen, pa je u proceduri još 240 prijava, za 240 prijavljenih i 547 članova porodica koji su podneli prijave do 31. decembra prošle godine.
Od početka jula 2022. do kraja prošle godine doneseno je 398 rešenja o sticanju crnogorskog državljanstva prijemom po osnovu ekonomskog državljanstva, i to 118 rešenja za podnosioce zahteva i 280 rešenja za članove njihovih porodica.
Ovo se navodi u dokumentu koji je objavila Vlada, a u kojem se navodi i da se prijave odnose na one podnete Ministarstvu unutrašnjih poslova u periodu do 1. jula 2022. godine.
Kako se navodi u dokumentu koji je Vlada objavila u tom periodu, Agencija za investicije Crne Gore je odobrila 277 zahteva, dok su za navedeni period licencirani agenti za ocenu međunarodne podobnosti odobrili 121 zahtev.
“U izveštajnom periodu Ministarstvu unutrašnjih poslova, u skladu sa članom 12. Zakona o crnogorskom državljanstvu i Odlukom o kriterijumima, načinu i postupku izbora lica koja mogu da steknu crnogorsko državljanstvo prijemom radi sprovođenja posebnog investicionog programa od posebnog značaja za ekonomski i ekonomski interes Crne Gore, od strane predsednika Vlade dostavljeno 117 prijedloga (za 117 aplikanata i 283 člana porodice)”, navodi se u dokumentu.
Pobjeda je ranije objavila da su podnosioci zahteva, njih dve trećine, uglavnom državljani Ruske Federacije.
“Zlatni pasoši” uložili 158 miliona evra
U informaciji se navodi i da je u julu prošle godine objavljen novi javni poziv za prijavu interesovanja za kvalifikaciju projekata na Listi razvojnih projekata. Po javnom pozivu pristiglo je sedam prijava, od kojih je pet projekata svrstano na listu.
“Prema podacima Agencije za investicije, za period od 1. jula do 30. decembra 2022. godine, za potrebe ulaganja u jedan od razvojnih projekata u primorskom, severnom ili centralnom delu Crne Gore, deponovano je 158.656.246 evra, dok je ukupan iznos uplaćen investitorima za ovu namenu 37.419.195 evra”, navodi se u izveštaju.
Za potrebe ulaganja u poljoprivredu i prerađivačku industriju, u datom periodu je na escrow račun položeno ukupno 1.250.000 evra.
U svrhu razvoja manje razvijenih jedinica lokalne samouprave, na escrow račun je u posmatranom periodu položeno ukupno 55.200.000 evra, dok je na poseban račun Agencije za investicije uplaćeno 13.000.000 evra.
