Garancije Svjetske banke mogu olakšati veća ulaganja privredi BiH
Rekordan priliv privatnog kapitala koji je mobilisala Grupacija Svjetske banke mogao bi da potjera domaću privredu, ali će iskorištavanje potencijala zavisiti od toga hoće li kompanije ponuditi kvalitetne razvojne projekte i krenuti u tehnološku modernizaciju.
Grupacija Svjetske banke saopštila je da je u fiskalnoj 2026. godini mobilisala rekordnih 112 milijardi dolara privatnog kapitala za ekonomije u razvoju, više nego tri puta u odnosu na 35 milijardi dolara iz fiskalne 2022.
Cilj je, navode, da se uz njihovo finansiranje i stručnu podršku privuče više privatnog kapitala za investicije, rast i nova radna mjesta.
Direktor Udruženja banaka BiH Edis Ražanica rekao je da je model posebno značajan za BiH, jer međunarodne finansijske institucije kroz garancije i druge instrumente mogu smanjiti rizik i otvoriti veće učešće privatnog kapitala.
„Za nekog prosječnog privrednika u BiH ovakva garancija može značiti mnogo lakši pristup finansiranju, posebno kada je riječ o većim investicionim projektima, dugoročnim ulaganjima ili projektima sa određenim rizicima na koje banke ne gledaju blagonaklono“, rekao je Ražanica, piše BL Portal.
Domaći bankarski sektor, ističe, ima dovoljno kapitala i likvidnosti. Regulatorni kapital banaka u BiH sredinom ove godine iznosio je oko 6,2 milijarde KM, a krediti privredi oko 15,6 milijardi KM.
„Kada govorimo o garancijama Svjetske banke, odnosno smanjenju rizika, dolazimo do situacije u kojoj imamo banke koje su sposobne, kapitalizovane i imaju dovoljno sredstava da finansiraju projekte. Ono što nam možda više nedostaje jesu kvalitetni projekti“, rekao je.
Direktor Područne privredne komore Banjaluka Aleksandar Ljuboja smatra da domaće kompanije, posebno izvozno orijentisane, sve više moraju da ulažu u proizvodnju, tehnologiju i kadrove.
„Domaće kompanije rastu, razvijaju se i osvajaju nove proizvode i tržišta, a savremeno tržište ih jednostavno tjera da se mijenjaju. Zbog toga se sve više ulaže u proizvodne kapacitete i nove tehnologije“, rekao je Ljuboja.
Kompanije s jasnom vizijom, razvojnim planovima i stabilnim poslovnim kontaktima mogu veći priliv kapitala iskoristiti za modernizaciju, digitalizaciju, automatizaciju i stručne kadrove. „Sve to stvara potrebu za novim zapošljavanjem i daljim razvojem“, istakao je.
U saopštenju Kancelarije Svjetske banke za BiH i Crnu Goru navedeno je da je u zemljama s višim srednjim dohotkom iznos porastao sa 12 na 50 milijardi dolara, više od četiri puta. U zemljama s niskim dohotkom mobilizovani iznos zadržao se na oko tri milijarde dolara. Privatni kapital usmjeren prema Africi povećan je sa približno devet na 22 milijarde dolara, odnosno za gotovo 150 odsto.
