Isporuka težeg naoružanja Ukrajini, poput tenkova, ne bi, prema rečima nemačkog ministra pravde, predstavljala ulazak u rat protiv Rusije.
Nemačku politiku je od početka sukoba krajem februara zaokupilo pitanje kakvo oružje dati Ukrajini i koliko brzo da ga isporuči.
Pritisak je došao direktno iz Kijeva, gde lideri pozivaju Nemačku da isporuči više oružja kako bi pomogla u borbi protiv ruskih trupa.
Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc odbio je da se obaveže na slanje težeg naoružanja poput tenkova, helikoptera i aviona, iako su glasovi unutar njegove koalicije levog centra koji se zalažu za jaču vojnu podršku sve glasniji.
Ministar pravde Marko Bušman iz liberalnih Slobodnih demokrata, najmanje stranke u koaliciji, rekao je listu Velt am zontag da međunarodno pravo ne kategoriše isporuke oružja kao ulazak u rat.
“Dakle, ako Ukrajina iskoristi svoje legitimno pravo na samoodbranu, podrška joj isporukom oružja ne može dovesti do toga da postane strana u ratu”, rekao je on u komentarima koje je u subotu video dpa.
Rekao je da to nije samo njegov lični stav, već i nemačke vlade.
Bušman je rekao da je Nemačka među prvim zemljama koja je počela sistematski da istražuje moguće ratne zločine u Ukrajini, uključujući saveznu policiju i državnog tužioca.
Ruski predsednik Vladimir Putin bi, međutim, u svakom slučaju bio izuzet, rekao je Bušman. Međunarodno pravo propisuje da se aktivni šefovi država ne mogu istraživati.
“Nema sumnje da ruski vojnici u Ukrajini čine odvratna i stravična zverstva”, rekao je on.
Da bi se pravno dokazao genocid – kao što je između ostalih tvrdio i američki predsednik Džo Bajden – morala je postojati namera da se uništi, u celini ili delimično, nacionalna, rasna, verska ili etnička grupa, objasnio je Bušman.
Još nije mogao da kaže da li postoje dokazi za to.
