U Minsku su saopštili da povlače neke svoje jedinice sa ukrajinske granice, odnosno vraćaju ih u baze.
Kaže se da je reč o 38. vazdušno-desantnoj brigadi koja “sedi” u Brestu, gradu na br. poljskoj granici.Ali istovremeno sprovode hitnu proveru borbene gotovosti svoje vojske, a u toku su i zajedničke vojne vežbe sa ruskom vojskom. Upravo zbog toga, piše Ukrainska pravda, ukrajinsko Ministarstvo odbrane kaže da ne treba donositi ishitrene zaključke i ne verovati previše u beloruske “dobre namere”.
Doduše, zamenik načelnika Generalštaba ukrajinske vojske Aleksej Gromov rekao je ukrajinskoj redakciji Bi-Bi-Sija da je u ovom trenutku opasnost od “mešanja Bjelorusije u rat ili ruskog frontalnog napada sa teritorije Bjelorusije” minimalna, ali Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, smatra da je strategija Rusije tokom zime da “protegne ukrajinske snage” od istoka ka zapadu i da do godišnjice početka agresije “sakupi dovoljno snaga uz belorusko-ukrajinsku granicu” (zapamtite, Kijev je samo oko 150 kilometara udaljen od granice).
Naime, Rusi koncentrišu svoje snage u Bjelorusiji, nedaleko od ukrajinske granice, a govori se o deset hiljada mobilisanih vojnika već raspoređenih na tom području. Osim toga, ciljevi u Ukrajini se gađaju i sa bjeloruske teritorije. Zbog toga, Kijev smatra Bjelorusiju “strankom u sukobu”.
Andrij Demčenko, portparol graničnih snaga Ukrajine, kaže da njihovi obaveštajni podaci ne ukazuju na bilo kakvo značajno kretanje beloruskih trupa. On smatra da je možda reč samo o redovnoj smeni snaga, ali se ne očekuje povećana koncentracija novih snaga duž granice. Doduše, Demčenko je uveren da Moskva želi da gurne Belorusiju u rat i samo čeka povoljan trenutak.
Neki analitičari smatraju da bi početkom godine Rusi – sa ili bez pomoći beloruske vojske – mogli da započnu novu ofanzivu ka Kijevu i zapadnim delovima Ukrajine.
Dugo se spekulisalo o otvorenom učešću bjeloruske vojske, a razlog zašto se još nisu direktno uključili je to što se veruje da bi uključivanje Bjelorusije u rat destabilizovalo situaciju u samoj zemlji i dovelo u pitanje stabilnost ionako poljuljanog Lukašenkovog režima koji se održava isključivo na ruskoj ekonomskoj i vojno-obaveštajnoj pomoći.
Pominje se još jedan razlog, a to je da bi u tom slučaju bila “oslabljena” zaštita granice prema Poljskoj i baltičkim državama. Doduše, Aleksandar Lukašenko često upozorava da bi Belorusija mogla da bude meta napada Ukrajine, pa mnogi veruju da to može poslužiti kao razlog za “preventivni udar”. Ali verovatno ne pre početka sledeće godine.
Ukrajina gradi zaštitne rovove i ograde duž granice sa Bjelorusijom i postavlja minska polja.
