Porez na dobit 10 odsto, dividende u RS bez poreza
Deset najprofitabilnijih notarskih kancelarija i osam poslovnih banaka sa sjedištem u Republici Srpskoj ostvarili su u protekloj godini ukupnu čistu neto dobit od 270.339.735 KM, podaci su APIF-a.
Osam banaka uknjižilo je neto dobit od 266.927.021 KM, a deset vodećih notara 3.412.714 KM, uz ukupne prihode 5.525.772 KM. Na dobit se plaća 10 odsto poreza, a zarada u gotovini izvlači se bez poreza na dividendu, jer on u RS ne postoji.
U bankarskom sektoru ubjedljivo najveću neto dobit ostvarila je Nova banka – 95,36 miliona KM, uz prihode 222,81 milion. Druga je NLB Banka s 57,34 miliona KM dobiti i 141,24 miliona prihoda. Slijede ATOS BANK 35,03 miliona (prihod 91,02), UniCredit Bank 32,80 miliona (86,38), Addiko Bank 26,87 miliona (82,84) i MF banka 14,71 milion (73,27). Na začelju su Naša banka 2,43 miliona (25,52) i BPŠ banka 2,35 miliona (27,34).
Među notarima prvi je Dalibor Puhalo iz Banjaluke, pet zaposlenih, neto dobit 559.786 KM, prihod 775.536 KM. Drugi je Srđan Đorđa iz Istočne Ilidže, 455.730 KM dobiti, 690.729 KM prihoda. Treći Borislav Radić iz Banjaluke, tri zaposlena, 453.355 KM dobiti, 680.945 KM prihoda. Slijede Smajo Ćeman iz Doboja 330.003 KM (492.047), Andrej Golić iz Banjaluke 325.670 KM (530.725), Ognjen Bogdanić iz Banjaluke 317.465 KM (514.774), Milka Đaković iz Laktaša 281.547 KM (535.086), Sanda Josić iz Prijedora 242.609 KM (452.474), Jelena Bulatović iz Banjaluke 240.357 KM (422.364) i Slađa Iveljić iz Banjaluke 206.192 KM (431.092).
Ekonomista Predrag Mlinarević kaže da su visoke zarade notara povezane s ograničenom konkurencijom. „De facto na određenom prostoru imate pravilo da postoji jedan ili dva notara. To na neki način predstavlja opstrukciju konkurencije i kartelisanje, da se tako izrazim u ekonomskom smislu. Imate postojanu i stabilnu tražnju za ovjeravanjem ugovora, a nekadašnje radnje koje je sprovodio sud prenijete su na javne bilježnike. Njima je obezbijeđen siguran prihod i visoka zarada zahvaljujući činjenici da nemaju konkurenciju, a da tražnja znatno raste kada je na snazi bum na tržištu nekretnina.“
Ako nema previše konkurencije, država mora da reguliše cijene. „Pitanje je da li je normalno da neko sa tri, četiri ili pet zaposlenih ostvaruje ovoliku zaradu sa notarskom kancelarijom? To je urađeno na uštrb građana koji su morali da povećaju svoje troškove za te usluge. Zato bi gornji limit cijena trebalo odrediti tako da notarima obezbijedi pristojnu zaradu, a da sa druge strane ne bude izrabljivanje građana.“
Srpskainfo je ranije pisala da kupci nekretnina odmah izdvajaju i do 5.000 KM za prateće troškove – obrada kredita preko 1.000 KM, notarski ugovori, takse RUGIPP-a i osiguranje.
Kod banaka Mlinarević upozorava da nekamatonosni prihodi preuzimaju težište zarade – obrada, vođenje računa, platni promet. „U bankocentričnom sistemu kakav je naš, banke su postale svojevrsni finansijski supermarketi.“ Cijene usluga, kaže, ukazuju na prećutne dogovore. „Kad pogledate cijene usluga koje naplaćuju, oni se skoro pa u fening dogovore da podijele tržište… Ako nešto izgleda kao patka, hoda kao patka i kvače kao patka, onda jeste patka.“ Konkurencijsko vijeće BiH, dodao je, moralo bi da preduzme mjere, prenosi Srpskainfo.
