Proizvodnja elektronike u BiH pala gotovo 39 odsto, vozila bilježe rast
Industrija BiH bilježi velike razlike: Elektronika pala gotovo 39 odsto, proizvodnja vozila raste
Proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda u Bosni i Hercegovini pala je za 38,6 odsto u prvih devet mjeseci 2026. godine, dok je istovremeno proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica porasla za 23,3 odsto, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
Među granama koje bilježe najveći pad nalaze se i proizvodnja koksa i rafinisanih naftnih proizvoda, smanjena za 38,4 odsto, te vađenje metalnih ruda, gdje je zabilježen pad od 36,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
S druge strane, proizvodnja baznih metala povećana je za 14,4 odsto, što pokazuje da se kretanja značajno razlikuju od jedne do druge grane industrije, piše BL Portal.
Industrija Republike Srpske u minusu
Industrijska proizvodnja u Republici Srpskoj u septembru je bila za 4,9 odsto manja nego u istom mjesecu prošle godine, iako je u odnosu na avgust zabilježen rast od 6,1 odsto.
Na nivou prvih devet mjeseci ove godine proizvodnja u Srpskoj smanjena je za 6,9 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Pad proizvodnje prati i smanjenje broja zaposlenih u industriji. Od januara do septembra broj radnika u ovom sektoru bio je manji za 3,5 odsto nego godinu ranije. Samo u septembru zaposlenost je smanjena za 3,1 odsto u odnosu na isti mjesec prošle godine.
U Federaciji BiH, nasuprot tome, industrijska proizvodnja u septembru bila je za 1,3 odsto veća nego u istom mjesecu 2025. godine.
Uvoz raste, izvoz blago opada
Spoljnotrgovinski podaci za Republiku Srpsku pokazuju da je u prvih devet mjeseci izvoz robe iznosio 3,937 milijardi KM, što je za 0,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.
Istovremeno, uvoz je dostigao 6,083 milijarde KM, uz rast od 8,9 odsto. Tako je spoljnotrgovinski deficit iznosio oko 2,146 milijardi KM, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 64,7 odsto.
Najvažnija izvozna tržišta za Republiku Srpsku bila su Srbija i Hrvatska, dok je najviše robe uvezeno iz Srbije i Italije.
