Tek što se sezona zahuktala, epidemiološke mere su pojačane i rad ugostitelja je skraćen, a sve se češće govori i o prošlogodišnjem scenariju kada je 15. avgusta zemlja naglo zatvorena za goste
Cres – Kvarner je u prvih šest meseci ove godine ostvario 31 odsto više noćenja nego 2020. u ovo vreme, ali to ne znači da su ova hrvatska ostrva zabeležila očekivane ili dobre rezultate. Baš u trenutku kada su trajekti postali tesni za sve veći broj gostiju, jer je špic sezone, najskuplji i najvažniji deo godine za turizam ove zemlje, opet su konce pomrsile priče o novim merama. I strahu da bi se mogao ponoviti prošlogodišnji scenario kada je zbog složene epidemiološke situacije Hrvatska za turiste naprasno zatvorena 15. avgusta.
Ovaj datum je za vlasnike ugostiteljskih objekata i na Cresu ključan, pa na pitanje kako ide sezona jednostavno kažu zavisi od toga kada će ponovo u karantin. Da će se to dogoditi, gotovo da su sigurni iako čak i letimičan pogled po plažama i šetalištima ne odaje takav utisak. Ne bi se reklo da korona ovde stanuje. Bez maski se, istina, ne može ući ni u jednu prodavnicu ili restoran, ali ovaj virus jednostavno nije tema.
Ništa nije isto, ni sezona ni gosti. Statistika kao beleži dobru popunjenost navodno je sve kako treba, ali turista nema. I ne znam gde su. Čujem da je kamp ovde u Martinšćici pun gostiju iz Nemačke, ali šetalište je prazno, plaže puste, gde su ovi ljudi – pitanjem odgovara vlasnik male pečenjare u centru mesta. Radi dvokratno i kaže da ima posla, ali ni približno kao u rekordnoj 2019. godini kada je čak razmišljao i o proširenju posla.
Na ulazu u mali kiosk od 30 kvadrata okačena je potvrda da je vakcinisan, što je, objašnjava, turistima važna informacija. Koliko god to zvučalo čudno, mnogi su sigurniji da uđu u radnju kada vide da je imunizovan i da ne predstavlja rizik.
– Čudna vremena, kada je ovaj papir preporuka za kupca – dobacuje. Kiosk sa svežom ribom do njega nije ni otvoren, pretprošle godine su ispred njega bili redovi turista od ranog jutra, a samo najbrži su mogli da pazare tek ulovljenu ribu. Na tezgi pored sveže voće i povrće, kao na najsnabdevenijoj beogradskoj pijaci. Cene čak i pristupačne, malo „jače”, ali sasvim prihvatljive za tezgu smeštenu dvadesetak koraka od plaže.
Sezona idealna za odmor, bez gužvi, ali slabašna za one koji žive od turizma u ovoj zemlji. U junu je na Kvarneru bilo otvoreno 150 hotela i 64 kampa, što je gotovo 90 odsto raspoloživog smeštaja. Po broju noćenja u kampovima Cres, Lošinj i Krk su se, kažu, našli u deset najvažnijih destinacija u Hrvatskoj, dok po broju noćenja u privatnom smeštaju prednjače Rab i Crikvenica.
Testiranje za 15 evra
Testiranje na kovid 19 se obavlja u svakom mestu. Postavljeni šatori pružaju mogućnost da turisti pred povratak kući lako i brzo provere da li su pozitivni ili negativni na virus i to po ceni od 15 evra koliko košta antigenski test koji je dovoljan onima koji nisu vakcinisani.
Ono što se može čuti među turističkim radnicima najveće interesovanje je i ove godine za visokim kategorijama smeštaja koje pružaju dovoljno privatnosti i izolovanosti, poput privatnih vila, pa čak i jahti i jedrilica. Najviše je gostiju iz Slovenije i Nemačke , a u junu je zabeležen veliki broj turista iz Austrije, Češke, Poljske, Mađarske, Slovačke i Srbije.
Ove godine Hrvatsku su uglavnom posetili gosti iz okolnih zemalja prema kojima su usredsredili i svoje promotivne kampanje. To su tržišta sa kojih turisti mogu lako i brzo da se organizuju i za kratko vreme pređu granicu ili se isto tako vrate u svoje zemlje u slučaju promene epidemioloških uslova.
Već juče, pošto su usvojene nove mere na Jadranu, reagovali su ugostitelji upozoravajući da će im to dodatno iskomplikovati posao, koji nikako da se zahukta.
Oni se žale što im je radno vreme ograničeno do ponoći, pa gosti kada se zatvore lokali idu na plaže gde nastavljaju provod i prave još veći rizik.
Ugostitelji podigli cene
Turisti se na Cresu snabdevaju uglavnom u velikim marketima poput „Plodina” ili „Lidla”, ali i u malim radnjama u kojima su cene više i do 20 odsto. Hleb je oko 180 dinara, litar mleka 140, ulja 230, dok su gazirana pića u pakovanju od dva litra oko 250 dinara. U restoranima je ove godine skupo i za lokalce, jer su ugostitelji izgleda odlučili da nadoknade gubitke iz prošle sezone. Tako obična večera za pet osoba, koja uključuje lignje, sitnu ribu, testeninu sa pićem košta minimum 100 evra. Cene u kafićima slične su onima u Beogradu, dok je kugla sladoleda u poslastičarnicama oko 135 dinara.
Kada je reč o smeštaju, košta uglavnom isto kao i ranijih godina. Apartman u Zaglavu ili Martinšćici može da se iznajmi i za 60 evra po danu, dok boravak u prvom redu uz obalu u ovom trenutku ne može da se nađe ispod 100, pa i 130 evra po danu.
