Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i lider Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine (HDZ BiH) Dragan Čović saglasili su se 26. oktobra u Beogradu da je odgovor na sve krize dogovor tri konstitutivna naroda u BiH, objavio je Vučić na svom Instagram profilu.
“Zajednički smo konstatovali da su Srbi, Hrvati i Bošnjaci konstitutivni narodi u BiH koji samo konsenzusom mogu da donesu odluke o svojoj budućnosti. Dakle, naš odgovor na sve krize je potpuno jasan – dogovor tri naroda”, napisao je Vučić na Instagramu.
On je naveo da je sa Čovićem razgovarao o svim važnim regionalnim pitanjima, kao i o “svim pitanjima od interesa za naše narode”.
Podsećamo, političari iz bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska ne učestvuju u radu državnih institucija BiH od kraja jula, nakon što je bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Inzko (Incko) nametnuo dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Čović je na svom Twitter nalogu naveo da je sa Vučićem razgovarao o dijalogu i napretku Zapadnog Balkana.
“Kada je reč o BiH, naglasio sam da promene Izbornog zakona/ograničene ustavne promene ne mogu ugroziti temelje BiH – konstitutivni narodi i njihova prava moraju biti poštovani u potpunosti, dok diskriminacija mora biti eliminisana”, poručio je Čović.
Čović je prethodno za “Večernji list”, izdanje za BiH 26. oktobra izjavio da smatra da postoji mogućnost dogovora sa predsednikom Stranke demokratske akcije (SDA) Bakirom Izetbegovićem o izmenama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine.
Na pitanje koja su rešenja Izbornog zakona o kojima bi se Hrvati i Bošnjaci mogli usaglasiti, te hoće li ih Srbi pratiti u tome, Čović je naveo da je, kada je reč o srpskoj strani, njihov stav jasan.
“Sve što se dogovori u FBiH, a to se tiče i dvojice članova Predsjedništva i izaslanika za Dom naroda, oni će podržati. Rješenja za izmjene Izbornog zakona postoje i sva se nalaze na stolu. Sada je do svih nas koje odabrati”, dodao je Čović.
Izborni zakon se čeka 12 godina
Vlasti u BiH bi do kraja godine trebalo da završe izmene Izbornog zakona BiH i da ga usklade sa presudama Evropskog suda za ljudska prava i presudom Ustavnog suda BiH.
To znači da bi BiH trebalo da sprovede obavezu koja je započela još 2009. godine kada je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu, po apelaciji Derve Sejdića i Jakoba Fincija, koji se kao pripadnici “Ostalih” ne mogu kandidovati na izborima za članove tročlanog Predsedništva BiH i Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH (jedan od dva doma u BiH).
BiH su tada naložene izmene Ustava BiH, pošto se prema postojećim, na te funkcije mogu kandidovati samo pripadnici konstitutivnih naroda – Bošnjaka, Hrvata i Srba.
Potom su usledile još četiri presude istog suda po kojima je Ustav BiH ocenjen diskriminatornim, praktično, prema svim građanima i građankama BiH.
