Politička kriza u BiH ne jenjava, a nedavno je ulje na vatru dodao lider SDA Bakir Izetbegović, koji je javno pozvao NATO i EUFOR da, kako je rekao, “pojačaju prisustvo u BiH, posebno u području Brčko Distrikta”.
Kakve posljedice mogu imati ovakve izjave i koje je procedure potrebno provesti da bi se zaista “pojačalo prisustvo” stranih snaga u BiH?
Ova pitanja podstakla su žestoku političku raspravu, ali što se eksperata tiče, oni su uglavnom saglasni. Stručnjaci poručuju da NATO savez ima svoja pravila i stroge procedure koje se moraju poštovati, a da u BiH nema “pozivanja u pomoć” bez konsenzusa.
– Nije NATO policajac u kvartu, pa da interveniše čim se političari posvađaju, a pogotovo se jedna takva mašinerija neće pokrenuti zbog izjava nekih političara na Balkanu – kaže za Srpskainfo Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci i ekspert za međunarodne odnosi bezbjednost.
Kako procjenjuje Šolaja, mada je politička retorika zapaljiva, Bosna i Hercegovina je daleko od og oružanog konflikta, pa za intervencijama kakve priziva Izetbegović nema ni potrebe.
– Nismo mi ni blizu takve krize, a čak i kada bi ona nastupila, treba imati na umu da NATO, u pravilu, interveniše samo kada je napadnuta neka od članica saveza – kaže Šolaja.
Ako bi BiH, zvanično, pozvala NATO u pomoć, dodaje Šolaja, onda treba imati na umu da se moraju ispoštovati procedure i unutar NATO lanca komandovanja i odlučivanja, ali i na nivou same BiH.
– Što se tiče BiH, nikakvav poziv u pomoć nije moguć bez konsenzusa sva tri člana Predsedništva. Zna to i Bakir Izetbegović, ali ipak izjavljuje to što izjavljuje. Kao i mnoge druge i ova njegova izjava može se dovesti u direktornu vezu sa izborima i kampanjom, iako do izbora ima još skoro godinu dana – kaže Šolaja.
Kad su u pitanju NATO procedure, prvo bi Savjet ministara NATO morao procijeniti, da li je zaista u BiH potrebno smirivanje ili razdvajanje snaga, ili neka intervencija, a prije toga bi Savez primijenio sva sredstva kriznog menadžmenta.
– Čak i da se donese odluka o intervenciji, a takva je odluka moguća samo na nivou šefova država članica NATO, dakle čak i da se to desi, valja imati na umu da NATO nema neku vojsku koja negde sjedi i čeka da je neko pozove, nego bi u takvom slučaju valjalo formirati snage za novu misiju – objašnjava Šolaja.
Dodaje da je pogotovo sada, u doba pandemije, kad se u najvećim gradovima svijeta zbog opasnosti od zaraze zatvaraju hotelii otkazuju novogodišnja slavlja, teško očekivati da bi NATO okupljao svoje vojnike i slao ih u BiH, “zato što se političari svađaju”.
Šolaja podsjeća da je mirovna misija u BiH, ustvari, formalno misija Ujedinjenih nacija, utemeljena na Rezoluciji 1031 UN, odnosno na Dejtonskom mirovnom sporazumu.
Podsjeća i na sporazum “Berlin plus” iz 2003. godine, kojim je regulisano da NATO može neke svoje misije da povjeri Evropskoj uniji, pa je tako nastala i misija EUFOR u BiH.
Miloš Šolaja, međutim, tvrdi da to ne znači da se preko noći i bez provođenja procedure u BiH mogu angažovati dodatne snage.