Nakon što je u eksploziji u subotu uništen deo Kerčkog mosta, Rusija je krenula u osvetu.
U ponedeljak su ukrajinsku prestonicu Kijev pogodile najmanje četiri rakete, što je prvi napad na Kijev za nekoliko meseci.
U napadu na Ševčenkovski okrug u Kijevu poginulo je desetak osoba, a oko 60 je povređeno.
Rad metroa u Kijevu je obustavljen na svim linijama, a podzemne stanice rade kao skloništa.
Takođe, već u noći sa subote na nedelju je u snažnom granatiranju jugoistočnog ukrajinskog grada Zaporožja ubijeno najmanje 17 civila, a nekoliko desetina je povređeno.
Napad u ponedeljak na Kijev i niz drugih većih gradova viđen je kao ruska odmazda za napad na Krimski odnosno Kerčki most.
Kerčki most je ključna putna i železnička ruta koja spaja Krim sa kopnenom Rusijom. Iako Ukrajina nije direktno preuzela odgovornost za eksploziju na mostu, ruski nacionalisti su već zatražili osvetu, što je potvrdio i guverner Kima Sergej Aksjonov.
“Situacija je neugodna, ali nije fatalna. Naravno, emocije su proradile i postoji zdrava želja za osvetom”, rekao je on.
Ruski predsednik Vladimir Putin u subotu je potpisao dekret o pojačanim bezbednosnim merama na mostu i infrastrukturi koja opskrbljuje Krim strujom i gasom i naredio istragu.
Na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u nedelju uveče, šef Istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bastrjukin rekao je da ukrajinske specijalne snage stoje iza terorističkog napada, a za saučešnike su imali ruske državljane i strance. Bastrjukin je dodao da je kriminalna istraga pokrenuta, a da su identifikovani osumnjičeni uz operativnu podršku Federalne službe bezbednosti (FSB).
Putin je rekao da je napad izveo kijevski režim i da je cilj bio da se uništi vitalna ruska civilna infrastruktura.
Pojedini ruski zvaničnici upozoravaju da Moskva mora da reaguje brzo i ekstremno oštro jer će u suprotnom pokazati slabost dok se suočava sa stalnim gubicima na bojnom polju i sve glasnijim kritikama, piše “Jutarnji list”.
Propagandisti Kremlja i ruski vojni blogeri mesecima predlažu “totalni rat” koji bi uključivao uništavanje ukrajinskih elektrana, vodovodnih i transportnih sistema koji se koriste za uvoz zapadnog naoružanja.
“Ukrajina mora da bude bačena u mračni srednji vek. Mostovi, brane, železnice, elektrane i drugi slični infrastrukturni objekti moraju da budu uništeni”, poručio je Vladimir Solovjev, jedan od najistaknutijih Putinovih propagandista.
Oglasio se i Dmitrij Medvedev.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije izjavio je u ponedeljak da Moskva mora da odgovori na teroristički napad na Krimski most tako što će likvidirati odgovorne teroriste “kao što je to slučaj u celom svetu”, preneo je TASS.
“To očekuju ruski građani”, rekao je Medvedev, koji je napad u kojem su poginule tri osobe pripisao “propaloj ukrajinskoj državi”.
Napadi na civile
Iako je Kremlj rekao da ne targetira civile, Putin je upozorio da bi napadi na kritičnu infrastrukturu mogli da postanu norma.
Nekoliko sati nakon eksplozije Kremlj je imenovao novog generala, Sergeja Surovikina, za komandanta ruskih snaga u Ukrajini. On je poznat kao nemilosrdan vođa kratkog fitilja, brutalan čak i za standarde ruske vojske, pa je malo verovatno da će pokazati puno milosti prema civilima, ukazuje “Jutarnji list”.
Taktički preokret
Rusi su tokom subote i nedelje granatirali stambene zgrade i civilnu infrastrukturu u Zaporožju, oko 120 kilometara od istoimene najveće evropske nuklearne elektrane pod ruskom kontrolom u gradu Energodaru. Taj napad, u kojem su ubijene i povređene desetine ljudi, označava veliki preokret u taktici Moskve.
Nakon što su ukrajinske snage početkom septembra počele ponovno da zauzimaju delove okupirane teritorije, Moskva je odgovorila napadima na kritičnu civilnu infrastrukturu.
Udari označavaju novu fazu u ratu, u kojoj Rusija targetira civile daleko od prve linije, seje strah i paniku kako se približava zima, a građani se bore sa poplavama i hladnim noćima. Tokom proteklog meseca rusko topništvo pogodilo je elektrane u Harkovu, Zmijovu, Pavlogradu i Kremenčuku, zbog čega su stotine hiljada ljudi u istočnim i središnjim delovima Ukrajine ostale bez struje.
Ruske trupe takođe su uništile branu u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, te su u više navrata ostavile celu severoistočnu regiju Harkov bez struje i vode.
U napadima na civilne ciljeve uključili su se i dronovi-kamikaze koje je Rusija kupila od Irana.
Napadi na infrastrukturu
Od početka rata krajem februara Rusija je izvršila oko 4.000 napada na ukrajinsku infrastrukturu. Međutim, većina ih je imala neku vojnu svrhu, navodi ukrajinsko ministarstvo infrastrukture.
Rusija u poslednjih mjesec dana gađa civilnu infrastrukturu što ukazuje na taktičku promenu pokrenutu nakon niza poraza, piše “Jutarnji list”.
“Moskva očito nije u stanju, u dogledno vreme, da porazi ukrajinsku vojsku. To im je dalo dodatni razlog da zagorčaju život Ukrajincima uništavajući kritičnu infrastrukturu. Ti napadi imaju malu vojnu vrednost”, rekao je Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini.
Širom Ukrajine radnici na kritičnim infrastrukturnim objektima sada sprovode vežbe o tome kako se nositi sa napadima raznih vrsta. Kako se zima približava, ukrajinski zvaničnici pripremaju građane za slučaj da gasovodi budu pogođeni i snabdevaju skloništa generatorima.