Srbija je pod stalnom lupom i pritiskom EU da se pridruži ostalim zemljama koje su uvele sankcije Rusiji zbog trovanja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Prema izvorima “Novosti”, srpskim zvaničnicima je u više navrata sugerisano da bi bilo dobro da Beograd, kao kandidat za članstvo, u ovom slučaju sledi spoljnu politiku Brisela, ali je predsednik Aleksandar Vučić to odbio.
Ovaj potez šefa države, kojim štiti strateške pozicije države u susret možda i sudbonosnim pregovorima za status Kosova i Metohije, verovatno neće ostati bez posledica.
Jer, kako se očekuje, zapadnim državama će i ovo poslužiti kao dobar alibi za nastavak pritiska na Beograd i na Vučića lično, čiji nagoveštaj je dat i u nedavno usvojenom izveštaju Evropskog parlamenta o našoj zemlji.
Iz EU je u utorak saopšteno da su se njihovoj odluci pridružile države našeg regiona – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija (sve tri imaju status kandidata za članstvo u EU), kao i Ukrajina, Island, Lihtenštajn i Norveška.
“Te zemlje osiguraće da njihove nacionalne politike budu u skladu sa odlukama Saveta. Mi to pozdravljamo”, navedeno je u saopštenju Žozepa Borelja, visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
